Maršal Goldsmit predlaže pet načina da se domognete fidbekova obraćajući pažnju na svet oko sebe:
1. Napravite spisak usputnih primedbi koje ljudi izgovaraju o Vama.
Postoji razlika između opažanja i opažanja sa osuđivanjem. Ako izađemo na ulicu i posmatramo šta se dešava, za 1h imaćemo verovatno oko 150 zapažanja. Ako u narednih sat vremena počnemo da zapisujemo samo ono što nam je interesantno onda će nam spisak biti znatno kraći. Više nam nije interesantno što čovek prelazi ulicu ali čovek koji baci papirić na pločnik jeste.
Isto važi za život svakog od nas. Sve vreme nešto opažamo. Ali ne opažamo tako često sa ciljem ili osuđivanjem.
Jedan dan zapisujte sve primedbe koje ljudi izgovore o vama. Na primer:
- Mnogo kasniš, … .
- Slušaš li me …?
- Samo da završim rečenicu, misao….
- Da li me slušaš?
- …
Zapišite svaku primedbu koja se, makar izdaleka, tiče Vašeg ponašanja. Na kraju dana pogledajte spisak i ocenite svaki komentar kao pozitivan ili negativan. Ako posmatrate negativne možda će se pojaviti neki obrazac. Možda se izvestan broj primedbi odnosi na kašnjenje, ili nedostatak pažnje, ili …
To je početak fidbeka. Učite nešto o sebi a da to niste tražili – što znači da komentari nemaju zadnju nameru. Iskreni su i istiniti.
Zato to ponovite narednog dana i narednog – kako biste ustanovili koji su izazovi pred Vama. U nekom trenutku ćete prikupiti dovoljno podataka o sebi a da Vaši prijatelji ili članovi porodice nisu ni svesni da vam daju fidbekove.
„Kada je moj prijatelj to učinio nedelju dana – na poslu i kod kuće – primedba koja se najčešće pojavljivala na spisku bila je „Da, to si već rekao“. Ljudi su mu zapravo govorili: „Čuo sam te i prvi put“ što znači da ljudima smeta to što stalno ponavlja stvari.
Ako čujete od više sagovornika „Molim te, samo da završim rečenicu.“ To nedvosmisleno govori da smo skloni prekidanju i da nemamo razvijenu sposobnost pažljivog slušanja,
Taj problem je lako popraviti, ali možda nikada ne bi saznao za njegovo postojanje da nije pravio spisak i potražio uporne negativne komentare.
Ako imate hrabrosti da se suočite sa istinom, možete učiniti to isto.
2. Isključite zvuk.
Isključite zvuk i posmatrajte kako se ljudi fizički odnose prema vama. Da li se naginju napred ili nazad? Da li slušaju kada govorite ili lupkaju prstima čekajući da završite? Da li pokušavaju da Vas zadive ili su jedva svesni Vašeg prisustva? To Vam neće reći koji je konkretan problem u pitanju, ali ako su pokazatelji više negativni nego pozitivni, znaćete da ne ostavljate utisak kakvom ste se nadali. Znaćete da Vas čeka posao.
Svi smo posmatrali kroz staklo, ili za drugim stolom u restoranu, neke druge šta i kako rade, pri tome ih nismo čuli šta pričaju, i na osnovu toga pravili svoju priču. OK, tada smo bili neutralni, nismo bili emotivno uključeni pa smo bili prilično dobri u tome. Zato, potrudite se da i ovde budete objektivni, da ne posmatrate kroz emocionalnu prizmu. Posmatrajte samo činjenice i dok ih posmatrate beležite, nemojte da ih interpretirate. To ćete uraditi na kraju dana, ili sutradan, kada ćete biti objektivniji. 🙂
3. Završite rečenicu.
Tehnika završavanja rečenice je divna vežba za poniranje duboko u kreativnu misao, ali takođe pomaže ljudima da se promene. Odaberemo ono u čemu želimo da budemo bolji. To može biti bilo šta, od sticanja forme do odavanja priznanja.
Kod završavanja rečenice interesantno je to da će odgovori postajati manje prikladni, a više lični, što dublje zadirete u vežbu.
Ako započnemo rečima: „Ako budem bolje organizovan moj tim će biti produktivniji … , drugi ljudi će više uživati u svom poslu …, kompanija će zarađivati više novca …, i tako dalje. Međutim, na kraju ćete zapisati: „Ako budem bolje organizovan, biću bolji roditelj…, bolji suprug …, bolja osoba.“
Dok koristi na Vašem spisku postaju sve manje očekivane a sve više lične i značajne za Vas, tada ćete znati da ste sebi obezbedili vredne fidbekove – da ste pogodili veštinu u međuljudskim odnosima koju zaista morate da popravite. Tada ćete potvrditi da ste odabrali pravu stvar za poboljšavanje.
Ovo je savršena vežba za mnogo toga. Bitno je samo da se ne zaustavimo na 3-4 rečenice jer su one one površne, prikladne. Sa svakom narednom rečenicom otkrivamo sebi pravu unutrašnju pozadinu. Dolazimo do suštine zbog čega nam je nešto bitno. Za nešto ćete se sami iznenaditi da Vam u stvari i nije toliko bitno, koliko ste mislili da jeste.
4. Osluškujte komentare kojima veličate sebe.
Da li ste ikada slušali prijatelja kako se:
- hvali svojom tačnošću: – Možeš računati na mene. Ja uvek stižem na vreme.“ – a znate da je tačnost poslednja stvar koju od njega možete očekivati.
- hvali time koliko je organizovan, a znate da je potpuno pogubljen…
U pitanju je jedna od čudnih situacija sa obrnutom psihologijom. Čini se da da ono što ljudi reklamiraju kao svoje jače strane, često predstavljaju njihove najveće slabosti.
Niko od nas nije imun na ovaj fenomen. Ako je to istina kada su naši prijatelji u pitanju verovatno je istina kada smo mi u pitanju.
Slušajte sebe. Čime se hvalite? Ako procenite ovu navodnu „snagu“ pažljivo kao što to čine Vaši prijatelji, vrlo je verovatno da ćete sebi obezbediti iskrene fidbekove.
Pa tako kada neko kaže:
- „nisam stručnjak za…“ možete biti sigurni da će komentar koji bude usledio nagoveštavati da on sebe smatra upravo stručnjakom za to.
- „Verovatno nisam obraćao pažnju…“ možete biti sigurni da je pratio pažljivije nego što pretpostavljate.
Te pseudosamoomalovažavajuće primedbe – one koje izgovaramo o sebi a ne verujemo u njih – jesu retorički alati i debatni trikovi svakodnevne komunikacije koji nam omogućavaju da steknemo prednost nad svojim sagovornicima.
Treba da budemo na oprezu kada čujemo sebe kako izgovaramo samoomalovažavajuće primedbe – zato što možda sebi obezbeđujemo fidbek o sebi. Možda je to signal u našem mozgu. „Obratite pažnju“, kaže nam. „Ovo je nešto što možda vredi opaziti.“
5. Osvrnite se na dom.
Kako se ponašamo prema ukućanima?
Da li smo na poslu vukovi, a kod kuće mace? Da li donosimo posao kući?
Mane koje ispoljavamo na poslu ne prestaju kada prođemo kroz ulazna vrata svog doma..
Svi mogu da se promene, ali moraju to da žele – ponekada možete da prenesete poruku tako što ćete dopreti do ljudi preko njihovog doma, a ne radnog mesta.
Mnogi misle da su kod kuće poptuno drugačiji. Da su prave mace i da ne ponavljaju obrasce koje koriste na poslu. Nisu ni svesni da su i kod kuće potpuno isti. Misliti da se kod kuće drugačije tj. bolje ponašamo, nije uvek u skladu sa našim ponašanjem.
Moje lično iskustvo je da sam na poslu sa svima bio nasmejan, smiren, pažljivo slušao, ljubazan – ali se tako nisam ponašao kod kuće. U društvu moje porodice, prvenstveno mislim na suprugu, mnogo toga sam podrazumevao… da me razume, da ne moram do kraja izgovoriti sve jer je ona moja supruga, pa me razume… Očekivao sam da „me čita“ a da pri tome nisam pružao ono što sam radio na poslu…
Sva sreća pa sam uspeo da osvestim to svoje ponašanje, naravno zahvaljujući njihovim fidbekovima. Kako imam tri male ćerke jednostavno više nisam želeo da odrastaju u takvom okruženju. Da usvajaju takvo ponašanje muškarca kao nešto sasvim normalno… Krenuo sam da radim na sebi, na promeni svog ponašanja i boljoj verziji sebe.
Prestanite da držite ogledalo i da se divite sami sebi. Pustite kolege da ga pridrže i kažu šta vide.
Ako im ne verujete idite kući. Postavite isto pitanje voljenim osobama i prijateljima – ljudima koji najverovatnije nemaju zadnju nameru i koji vam iskreno žele uspeh.
Svi mi tvrdimo da želimo da čujemo istinu. Ovo je sistem koji će je garantovano obezbediti.
Ako ste u stanju da vidite svet na nov način, možda ćete videti i sebe u drugačijem svetlu. Na taj način ćete, siguran sam, postati još uspešniji na svim poljima.
Fidbek je samo osnova za našu aktivnost!
Da sam hirurg ortoped, fidbek bi bio poput magnetne rezonance. Moram da vidim snimak koji mi pokazuje oštećenje tkiva i tako utvrdim šta je pokidano ili slomljeno. Ali ipak moram da obavim operaciju kako bih popravio problem i pacijent mora da prođe proces rehabilitacije kako bi mu bilo bolje.
Kao što auto, koje je u garantnom roku a nadam se i kasnije, moramo da odvezemo na servis iako ne primećujemo ništa loše na njemu, tako i naše „promenjeno“ ponašanje moramo povremeno da kontrolišemo. Da vidimo da li se i dalje razvijamo ili stagniramo a možda smo se i vratili na staro ponašanje a da nismo ni svesni toga.
O tome ko želite da budete, kako želite da interagujete sa drugima, šta želite i šta će Vam doneti najveći smisao. Na početku svakog projekta ili inicijative upitajte sebe:
- Kakva osoba želim da budem dok ovo radim?
- Kako treba da postupam prema drugima?
- Koje su moje namere i ciljevi?
- Na šta mogu da se usredsredim, a što će učiniti da se osećam povezano i ispunjeno?
Izuzento uspešni ljudi ne postavljaju ova pitanja samo na početku nekog nastojanja, nego sve vreme.
Bez obzira koliko nam dobro ide stalno moramo da razmišljamo o boljoj verziji sebe! U suprotnom nećemo imati viziju, entuzijazam… Na taj način smo usredsređeni na to da od sebe napravimo snažniju i sposobniju ličnost.
Fidbekovi nam govore šta da promenimo, ali ne i kako to da izvedemo. Međutim, kada znate šta treba da se promeni, spremni ste da promenite sebe, kao i sliku koju ljudi imaju o Vama.
Spremni ste za naredni korak.
Preporuka:
– O fidbeku možete pročitati na našem sajtu:
– Knjiga
„Ono što vas je dovelo ovde neće vas odvesti tamo“ – kako uspešni ljudi postaju još uspešniji – Maršal Goldsmit
Povratna veza/Povratni ping