Da li smo ono što mislimo da jesmo? Ako nismo, kako to da budemo?

Da li znaš koja je tvoja lična navika koja nervira tvoje saradnike ili tvoje najbliže?
Koje tvoje ponašanje te koči da budeš još uspešniji?
Da li želiš da ga elimišeš?

Ne možemo naterati ljude da se promene. Možemo samo da im pomognemo da poboljšaju ono što su odabrali da promene. Pa tako je i sa nama samima. Tek kada vidimo koristi od tih promena mi ćemo ih napraviti i prevazići sopstveni otpor prema promenama.

Svako od nas će promenti svoje ponašanje samo ako bude svestan da je to u našem najboljem interesu i u skladu sa našim vrednostima.

Ako znate šta vam je bitno, lakše ćete pristati na promenu. Ako ne možete da utvrdite šta vam je bitno, nećete znati kada je to nešto ugroženo. Iz iskustva znam da se ljudi mjenjaju samo kada je ugroženo nešto što istinski cene. Takva nam je priroda.

Zato predlažem da prvi korak bude da napravite svoju listu bitnih stvari. Šta je to što iznad svega cenite, želite, poštujete. Koje su to vrednosti koje čine suštinu Vašeg bivstvovanja? U ovom momentu nije bitno da li to i posedujete. Bitno je samo da znate šta Vam je bitno u porodici, društvu, na poslu, Vama lično kao unikatnoj individui da biste bili ono što smatrate da u stvari Vi i jeste.

Ne žurite, uzmite sebi dovoljno vremena i napišite sve što Vam padne na pamet.

Sada kada ste naveli sve bitne elemente umesto uobičajenog spiska „šta treba uraditi“ započnite „spisak onoga što treba prekinuti“ !

Kako da znamo šta treba da prekinemo u našem ponašanju prema drugima?

Sve dok nam neko ne ukaže na naše loše navike mi ih obično nismo svesni. Ili bar svesni toga koliko nekim osobama te naše navike smetaju…

Još je Šekspir rekao:

„Srećan je onaj koji čuje kako mu ljudi pronalaze greške, pa onda može i da ih otklanja“

Sigurno da je najbolja opcija da se angažuje profesionalac koji će da uradi „360 stepeni fidbek“ tako što će da razgovara sa što više ljudi iz vašeg okruženja, na poslu, porodici i društvu kako bi stekao sveobuhvatnu procenu Vaših slabosti i dobrih strana. Naravno ovo zahteva i određeni izdatak za tu uslugu.

Šta je to što možemo sami da uradimo?

Tražimo mišljenje od ljudi o tome šta radimo pogrešno.

Međutim, da li smo sigurni da smo:

• pitali odgovarajuće ljude;
• postavili odgovarajuća pitanja;
• interpretirali odgovore na odgovarajući način; ili ih
• prihvatili kao tačne.

Najbolju varijantu povratnih informacija koje smo tražili čine „poverljivi“ fidbekovi. Dobri su zato što se niko neće postideti ili postati odbrambeno nastrojen. Nema emocionalnih problema, zato što ne znate koga da krivite ili kome da se svetite ako vas napada. U najboljem slučaju, nemate osećaj da vas neko napada. Prosto prihvatate iskrene komentare – koje ste sami tražili! – od nepoznatih, ali dobronamernih izvora.

Kada tražite fidbek, jedino pitanje koje će upaliti mora biti oblikovano ovako: „Kako da se poboljšam?“

Dozvoljene su semantičke varijante poput:

• Šta mogu da učinim kako bih bio bolji partner kod kuće?
• Šta mogu da učinim kako bih bio bolji roditelj?
• Šta da učinim kako bih bio bolji kolega na poslu?
• Šta da učinim kako bih bio bolji lider ovoj grupi?
• …

Fidbekovi koji omogućavaju promenu moraju da:

• Traže savet a ne kritiku;
• Budu usmereni ka budućnosti, a ne opsednuti negativnom prošlošću;
• Budu formulisani na takav način da nagoveštavaju da ćemo po njima postupiti; da ćemo se poboljšati.

Potrebne su nam bolne epizode sa fidbekovima koje nismo tražili, kada nam drugi otkriju kako nas svet vidi, da bismo se promenili nabolje.

1. • Mnogo je lakše videti svoje probleme kod drugih, nego kod sebe.
2. • Mada kod sebe poričemo svoje probleme, oni mogu biti veoma očigledni ljudima koji nas posmatraju.

Kao ljudska bića, skoro uvek patimo od raskoraka između onoga što mislimo da jesmo i onoga što ostatak sveta vidi. Ono što je nama nepoznato može biti dobro poznato drugima – DžoHarijev prozor.  Ostatak sveta obično ima tačniju perspektivu od nas.

 

Ako smo u stanju da zastanemo, saslušamo i razmislimo o onome što drugi vide kod nas, pruža nam se velika prilika. Možemo da uporedimo sebe kakvi želimo da budemo, sa sobom kakvim se predstavljamo ostatku sveta. Zatim možemo da započnemo sa pravim promenama koje su nam potrebne da popunimo pukotinu između naših proklamovanih vrednosti i našeg stvarnog ponašanja.

Saznanje da nešto nije u redu nije isto kao  saznanje šta nije u redu i kako to da popravimo.

Bitno je da smo spremni da uložimo energiju u promenu neželjenog ponašanja. Ništa ne dolazi preko noći. Put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Kao što ne možemo poslije prvog treninga očekivati vidljiv rezultat tako ni ovde ne možemo očekivati promjenu preko noći. Bitno je da radimo na tome stalno.

Maršal Goldsmit kaže da je potrebno da se čovek 100% promeni da bi druge osobe 10% bile svesne toga. On savetuje da reklamiramo svoju promenu tako što ćemo tražiti „povratnu informaciju“ da li napredujemo u željenim promenama. Na taj način dobijamo dobar fidbek a osoba koja nam ga daje je aktivno uključena u našu promenu i tako će biti povremeno informisana o tome kako mi radimo na promeni nekih svojih obrazaca ponašanja. Definitivno je obostrana korist od toga.

I za kraj

Uspeh u životu ne proističe iz fokusiranja na ono što nam je automatski, lako i prirodno. Naprotiv, on je rezultat našeg svesnog nastojanja da se suočimo sa najtežim životnim izazovima, da izađemo iz zone komfora i odlučno radimo da bismo prevazišli svoje predrasude i sklonosti, kako bismo mogli da razumemo druge, da ih volimo, služimo i vodimo.

Mislim da ne postoji bolji početak od pravljenja spiska šta želimo da prestanemo da radimo.

Zato, olovku i papir u ruke i već sada krenite da radite na tome. Jer ko će drugi ako ne Vi?!

O fidbeku možete pročitati još:

• Pet načina da se domognete fidbeka 
• Kako dati i primiti povratnu informaciju 
• Feedback kultura – kultura povratnih informacija 

Mi smo tu da Vam pomognemo ako Vam nešto zatreba? Zato se nemojte ustučavati da nas kontaktirate.

Vaš FOKUS trening centar za lični i timski razvoj