063 269 685‬ info@fokuscentar.rs

U prethodnom blogu „SLUŠANJE je važnije od razumevanja“  pisali smo o uzrocima zbog kojih ne slušamo sagovornika. U ovom pričamo kako da budemo „pažljivi slušaoci“ sa našim najbližim a ne samo kada smo poslovni tj. profesionalni. To je upravo nešto što izuzetno uspešni ljudi rade stalno. Jedina razlika između nas i super uspešnih među nama – skoro odličnih i odličnih – jeste u tome što odlični to čine svo vreme. Za njih je to automatska reakcija. Za njih ne postoji prekidač koji uključuje i isključuje brigu, empatiju i ukazivanje poštovanja. Ne rangiraju lične susrete prema važnosti. Prema svima se ponašaju isto – i svi to primete.

Razmisli pre nego što progovoriš

Ne možemo slušati ako govorimo. Na nama je izbor da li ćemo slušati ili govoriti. Držanje usta zatvorenim predstavlja aktivan izbor.

Šta većina od nas čini kada smo ljuti?

– Govorimo ( i to ne odmerenim tonom diplomate)

Šta radimo kada smo zbunjeni, iznenađeni ili šokirani?

– Ponovo pričamo

Dok većina ljudi smatra kako je slušanje nešto što činimo tokom onih trenutaka kada ne govorimo, „neki“ znaju da je slušanje manevar koji ima dva dela. Deo kada zapravo slušamo. I deo kada govorimo. Govor ustanovljava kakvi smo slušaoci. Ono što govorimo jeste dokaz toga koliko smo dobri slušaoci.

Slušanje sa poštovanjem

Da biste učili od ljudi morate ih slušati sa poštovanjem. Nije dovoljno držati uši otvorenim, moramo da demonstriramo da smo potpuno uključeni.

Npr. Bil Klinton, bez obzira ko ste, ponaša se kao da ste jedina osoba u prostoriji. Svaka ćelija njegovog bića, od očiju do telesnog govora, prenosi vam da je snažno usmeren na ono što govorite. Time je prenosio koliko ste bitni, a ne koliko je on bitan.

Zapitajte sebe: „Vredi li?“

Slušanje takođe podrazumeva da pre nego što progovorimo, odgovorimo na teško pitanje: „Vredi li?“

Za većinu nas, problem je u tome što dok slušamo, zapravo razmišljamo o onome što ćemo reći.

Ovo je negativna razdvajač: ne samo što niste čuli drugu osobu, već smišljate komentar koji će ih možda iznervirati, zato što ste promašili poentu, pridodali beznačajnu vrednost razgovoru, ili, što je najgore od svega, uveli destruktivan ton u mešavinu.To nije poželjna posledica slušanja. Nastavite tako i uskoro nećete morati da brinete zbog slušanja – zato što niko više neće hteti da razgovara sa vama.

Kada nam neko nešto priča, imamo na raspolaganju mnoštvo opcija kada je reakcija u pitanju. Kada se zapitamo „Vredi li?“ to nas primorava da razmotrio šta će druga osoba osetiti kada čuje naš odgovor. Primorava nas da razmišljamo dva poteza unaprijed. Mnogi ljudi to ne čine.

  • Vredi li?
  • Da li da govorimo ili da ćutimo?
  • Da li da se raspravljamo ili da prosto kažemo „hvala ti“.
  • Da li da nepotrebno iznosimo svoje mišljenje ili da se ugrizemo za jezik.
  • Da li da ocenimo komentare ili da prosto potvrdimo da smo ih čuli.

Veština koja odvaja odlične od skoro pa odličnih je sposobnost da navedete osobu da se oseća kao najbitnija (i jedina) osoba u prostoriji kada ste vi sa njom.

„Zadivilo me to što bi, kada postavi pitanje, sačekao da odgovorim. Ne samo što je slušao, već sam se osećao kao jedina osoba u prostoriji.“

Zašto svi mi ne sprovodimo ovaj dragoceni manevar u međuljudskim odnosima sve vreme? Svakako smo sposobni da to radimo kada nam je zaista bitno.

Ako smo na prvom sastanku sa djevojkom ili momkom kojeg zaista želimo da zadivimo, pretvorićemo se u uzor pažnje i interesovanja. Postavićemo sva prava pitanja, obratićemo pažnju na odgovore uz usredsređenost neurohirurga. Ako smo zaista pametni, usmerićemo razgovor tako da mi ne govorimo previše.

Ako smo na sastanku sa svojim šefom, bez prekidanja ćemo saslušati svaku riječ koju izgovori. Pratićemo tonalitet, gestikulaciju, mimiku… U suštini, ponašaćemo se prema njemu kao da je najbitnija osoba u prostoriji (zato što jeste).

Isto tako ćemo razgovarati sa mogućim klijentom, koji može da nam obezbedi ili upropasti izglede da godinu zaključimo sa dobitkom. Pripremimo se tako što saznamo nešto pozitivno o klijentu. Postavljamo pitanja osmišljeno, skeniramo  njegovo lice da bismo otkrili koliko mi je zaista potrebno ono što prodajemo. Puna pažnja.

Jedina razlika između nas i super uspešnih među nama – skoro odličnih i odličnih – jeste u tome što odlični to čine svo vreme. Za njih je to automatska reakcija. Za njih ne postoji prekidač koji uključuje i isključuje brigu, empatiju i ukazivanje poštovanja. Ne rangiraju lične susrete prema važnosti. Prema svima se ponašaju isto – i svi to primete.

Čudno je to što mi to već znamo.
Pitanje je: „Zašto to ne činimo?“
Odgovor: Zaboravljamo. Nešto nam odvlači pažnju. Ne posedujemo mentalnu disciplinu da to pretvorimo u automatsku radnju.

Fine taktike za slušanje:

  • Slušajte.
  • Ne prekidajte.
  • Ne završavajte rečenice druge osobe.
  • Nemojte reći: „već sam to znao.“
  • Nemojte se čak ni slagati sa drugom osobom  (ako vas hvali, samo recite: „Hvala ti“).
  • Ne koristite reči „ne“, „ali“ i „međutim“.
  • Ne dopustite da vam nešto odvuče pažnju. Ne dopustite da vam pogled luta dok druga osoba govori.
  • Održavajte vaš deo dijaloga, postavljajući inteligentna pitanja koja:
    • a) pokazuju da obraćate pažnju
    • b) guraju razgovor napred
    • c) zahtevaju od druge osobe da govori (dok vi slušate)
  • Ugušite nagon da zadivite drugu osobu time koliko ste pametni i duhoviti. Vaš jedini cilj jeste da se druga osoba oseti kao da je ona to postigla.

Ako možete to da postignete otkrili ste blistav paradoks. Što više potiskujete svoju želju da zasijate, više ćete sijati u očima sagovornika.

Ako posmatramo razgovor dvoje ljudi, u kojem jedna osoba očigledno priča dok druga strpljivo sluša i postavlja pitanja. Kasnije, kada pitamo osobu koja je uglavnom pričala šta misli o sagovorniku, ona svog sagovornika ne bi smatrala glupim, neiformisanim i nezainteresovanim zbog toga što je uglavnom ćutao. Naprotiv, uvek bi rekla: “ Kakav divan čovek!“

Samo treba da se setimo da to činimo sve vreme.

Ako nešto želimo onda to i možemo 🙂 🙂 🙂

Ne zaboravite da svako za sebe bira najbolju opciju 🙂

Preporuka za čitanje: