„Provodimo mnogo vremena učeći lidere šta da rade. Ne provodimo dovoljno vremena podučavajući ih šta da ne rade.

Polovina lidera koje upoznam ne moraju da nauče šta da rade. Moraju da nauče šta da prekinu.“

– Piter Draker –

Možete li da zamislite svog direktora ( ili neposrednog nadzornika) kako javno priznaje svoje mane i naglašava svoje napore da ih ispravi?

Čudna stvar kod prekidanja određene vrste ponašanja jeste što ne dobija nikakvu pažnju, ali može biti od većeg značaja od zbira svega ostalog što smo učinili.

Umesto uobičajenog spiska „šta treba uraditi“, započnite spisak onoga šta „treba prekinuti“.

Što ste na višoj poziciji, više vaših problema se tiče ponašanja. Na višim nivoima u okviru organizacije, svi glavni igrači poseduju tehničke veštine. Svi su pametni.Svi dobro poznaju tehničke aspekte svojih poslova.
Zbog toga su problemi sa ponašanjem tako bitni na višim nivoima korporacije. Sve drugo na stranu, vaša veština u ophođenju sa ljudima (ili njen nedostatak) postaje sve izraženija što se bliže vrhu.

Zapravo, vaša veština u ophođenju sa ljudima često jeste ono što određuje koliko ćete visoko dospeti.

„Kako naša karijera napreduje, promene u ponašanju su često jedine

značajne promene koje možemo da izvedemo.“

Ovde se nosimo sa izazovima u međuljudskim odnosima i vrlo često je u pitanju ponašanje lidera.

Loše navike u našem ponašanju:

⇒ Preterivanje u pobeđivanju:

       potreba da se pobedi po svaku cenu i u svim situacijama – kada je bitno, kada nije i kada je to apsolutno nevažno.

⇒ Pridavanje suviše važnosti:

      neodoljiv poriv da iznesemo svoje mišljenje tokom raasprave.

⇒ Osuđivanje:

      potreba da se sudi drugima i da im se nametnu naši standardi.

⇒ Destruktivni komentari:

       nepotreban sarkazam i zajedljive primedbe, zbog kojih smatramo da zvučimo pametno i duhovito.

⇒ Započinjanje rečenice sa „ne“, „ali“ ili „međutim“:

       preterana upotreba negativnih odrednica jeste način da drugima saopštimo: „Ja sam u pravu. Ti grešiš.“

⇒ Objašnjavanje čitavom svetu koliko smo pametni:

      potreba da se ljudima dokaže da smo pametniji nego što oni misle.

⇒ Pričanje kada smo ljuti:

      korišćenje emotivne eksplozivnosti kao oruđa upravljanja.

⇒ Negativnost ili “ objasniću ti zašto to neće upaliti“:

      potreba da podelimo negativne misli sa drugima, mada nas niko nije ništa pitao.

⇒ Uskraćivanje informacija:

      odbijanje da se informacije podele, radi isticanja prednosti nad ostalima.

⇒ Ne odavanje priznanja drugima:

     nesposobnost da se drugi pohvale i nagrade.

⇒ Prisvajanje zasluga koje nismo zaslužili:

      najgori način da pocenimo svoj doprinos bilo kom uspehu.

⇒ Smišljanje izgovora:

      potreba da utvrdimo svoje loše ponašanje kao trajno, kako bi ljudi prelazili preko toga.

⇒ Držanje prošlosti:

      potreba da otklanjamo krivicu pripisujući je događajima i ljudima iz svoje prošlosti; podvrsta potrebe da krivimo sve druge.

⇒ Pristrasnost:

      nesposobnst da uočimo da se prema nekome ponašamo nepošteno.

⇒ Odbijanje da se izrazi žaljenje:

      nesposobnost da se prihvatimo odgovornosti za svoje postupke, priznamo da smo pogrešili ili shvatimo kako naši postupci utiču na druge.

⇒ Ne slušanje:

      krajnje pasivno agresivan oblik nepoštovanja prema kolegama.

⇒ Nesposobnost da se izrazi zahvalnost:

      najosnovniji oblik loših manira.

⇒ Kažnjavanje glasnika:

      zabludela potreba da se napadne nevina osoba koja obično pokušava da nam pomogne.

⇒ Prebacivanje odgovornosti:

      potreba da se krive svi ostali, osim nas.

⇒ Preterana potreba da budem „ja“:

      veličanje svojih mana kao vrlina, samo zato što su deo naše ličnosti.

 

Možda bi Makijaveli mogao da opiše ove mane kao vrline i objasni da je njihova funkcija zapravo lukava taktika za sticanje prednosti nad rivalima. Međutim Maršal Goldsmit tokom proučavanja svake od ovih iritantnih navika, će dokazati da je njihovo ispravljanje najbolji način da nam ljudi postanu saveznici – što je na duge staze znatno uspešnija strategija za uspeh od odbrane ponašanja koje odbija ljude.

Kako možemo promeniti loše navike?

Dobra vest je da se ove mane retko javljaju u grupi i da je ove mane jednostavno ispraviti. To može postići svako ljudsko biće.

Malo je verovatno da posedujete sve ove loše navike. Malo je verovatno da imate šest ili osam. Od tih šest ili osam, takođe je malo verovatno da sve predstavljaju tako značajne probleme da moramo zbog njih da brinemo. Neke će biti problematičnije od drugih. Ako samo jedan čovek od dvadeset kaže da imate problem sa kontrolisanjem besa, možete to da zanemarite. Sa druge strane, ako šesnaest od dvadeset ljudi kaže da imate taj problem, hajde da radimo na tome.

Svedite spisak na jedan ili dva problema i znaćete odakle da počnete.

Ne možemo naterati ljude da se promene. Možemo samo da im pomognemo da poboljšaju ono što su odabrali da promene.

Ne možete fabrikovati harmoniju, bez obzira da li se radi o dvoje ljudi ili o dva odeljenja u kompaniji. Takođe ne možete narediti ljudima da promene način razmišljanja ili ponašanja.

Ljudi će učiniti nešto – uključujući promenu ponašanja – samo ako im predočite da je to u njihovom najboljem interesu i u skladu sa njihovim vrednostima.

Da bih vas naveo da učinite ono što ja želim, moram vam dokazati da će vam to na neki način koristiti, odmah ili u budućnosti. Svaki izbor, mali ili veliki, predstavlja odluku tokom koje se procenjuju koristi i rizici, a krajnje pitanje glasi: „Šta ja imam od toga?“

Teško je ubediti ljude da se promene predočavajući im ishod koji im nije bitan.

Otpor većine ljudi prema promeni može se prevazići uvođenjem prirodnog zakona. Svi, čak i ljudi sa najvećim egom u prostoriji, imaju crveno dugme koje se može pritisnuti – to dugme je korist. Samo moramo da ga pronađemo. Nije u pitanju ista stvar za sve ljude.

Ako znate šta vam je bitno, lakše ćete pristati na promenu. Ako ne možete da utvrdite šta vam je bitno, nećete znati kada je to nešto ugroženo. Iz iskustva znam da se ljudi mijenjaju samo kada je ugroženo nešto što istinski cene. Takva nam je priroda. Takav je zakon.

Preporuka

Sigurno je da Vam od koristi može biti knjiga „Ono što vas je dovelo ovde neće vas odvesti tamo“  koju je napisao fantastični Maršal Goldsmit, iz koje je nejveći deo ovog sadržaja.

Takođe smo sigurni da FOKUS trening centar ima kompetentne trenere koji Vam mogu biti od pomoći prilikom osvešćivanja i prevazilaženja ovih mana. Sa poboljšanjem ovih veština, u ophođenju sa ljudima, verujemo da će Vam se otvoriti potpuno novi vidici i potpuno nove mogućnosti.

Bitno je da nešto hoćemo a kada hoćemo onda

nađemo i način da to uradimo!

 

Ako je to i vaše mišljenje biće nam drago da zajedno radimo na razvoju. Javite nam se!