Video snimak podkasta možete videti na našem YT kanalu
Dragan: Danas mi je jedan poseban dan, danas je poseban trenutak za mene i za podkast „Od monologa do dijaloga“.
Zašto?
Pa, posle nekoliko meseci razgovora, dogovora, pregovora, usklađivanja vremena i obaveza danas u gostima imamo osobu koja je jednom nogom u Beogradu, drugom nogom u Pragu. Osobu kod koje smo mnogi mi završili naše edukacije. Svi dosadašnji učesnici podkasta su prošli na ovaj ili na onaj način kroz škole koje je ta osoba pokrenula, i posebno mi je drago što je prije par dana bilo 13 punih godina kako je nastao NLP Centar, tako da nam je danas u gostima čovek koji je osnovao NLP Centar, Peđa Jovanović i čovek koji je osnivač, senior partner u Atria grupi.
Peđa, hvala ti, evo naježio sam se! Hvala ti mnogo što si došao, stvarno mi mnogo to znači. Znači prvo meni kao Draganu, a sa druge strane mnogo znači jer sam siguran da ćemo moći nešto dodatno da prenesemo svim osobama koje na ovaj ili onaj način prate ovaj podkast.
Hvala ti što si našao vremena. Svi znamo u kojim si ti obavezama, koliko je teško uhvatiti tvoj neki trenutak.
Dobro nam došao Peđa!
Peđa: Hvala Dragane na pozivu, stvarno drago mi je da sam ovde. Još kada smo razgovarali prvi put na ovu temu, ja sam ti rekao može, samo da se uklopimo, tako da evo i meni je drago da sam kod tebe u gostima u Fokus centru i drago mi je da se priča razvija, i evo tu smo da vidimo kako uopšte i Fokus centar i ono čime se ja bavim i ti baviš, znači kako je to sve povezano i kako možemo da prenesemo neke interesantne poruke slušaocima i gledaocima.
Dragan: Mi smo u bukvalno svih dosadašnjih šest epizoda pominjali tebe. Uglavnom te nismo imenovali, ali od tvojih čuvenih nekih izreka, pa do toga kako si uticao na moje sagovornike da izaberu taj način.
Malo prije sam rekao da je 13 godina bilo od nastajanja NLP centra. Ja donekle znam tu priču kako si ti ušao u te vode. Neko ko je završio elektrotehniku, ko je inženjer i krenuo da se bavi jednim poslom, odakle uopšte da uđeš u nešto što je potpuno suprotno od inženjerskih stvari.
Peđa: U suštini moj posao je bio povezan sa prodajom. Jesam inženjer po osnovnom obrazovanju i odmah posle fakulteta krenuo sam da se bavim prodajom, znači od predstavnika prodaje preko menadžera prodaje i praktično zajedno sa poslovnim rezultatima ja sam istovremeno radio na sebi. Bilo je knjiga, rezultat, knjiga, rezultat. Sve te knjige i programi, neke edukacije koje sam prolazio nisu bile u svrhu ličnog razvoja. Nisam razumeo značaj ličnog razvoja tada, već je bilo lični razvoj u svrhu kreiranja rezultata. Tako da praktično korak po korak, ja sam kroz rezultate, kroz želju za boljim rezultatima, za boljim isporučivanjem krenuo da ulazim u svet ličnog razvoja.
U jednom trenutku bio sam menadžer prodaje Omrona za Jugoistočnu Evropu i tada sam imao 28 dana godišnjeg odmora i od tih 28 dana kada 25 trošite na različite edukacije što svoje, što držanja edukacije kao eksterni saradnik za neke druge firme, onda sam shvatio da će mi ovo ili postati profesija full time, ili će mi ostati neka vrsta hobija. I onda je bio jedan trenutak kada sam morao da napravim odluku i da iskoračim i to je bilo eto pre 13 godina, tako da pre 13 godina je osnovan NLP Centar i prakitčno sam onda i dao otkaz u firmi.
Dragan: Kada kažeš to da si išao na te edukacija, da li ti je motiv osnovni bio postizanje rezultata ili si vremenom počeo da tražiš još nešto od tih edukacija?
Peđa: Dakle, moj osnovni motiv, primarni za ličnim razvojem je bio rezultat. Znači kako da budem bolji u svojoj osnovnoj delatnosti, kako da napravim bolje poslovne rezultate. I u firmi u kojoj sam radio sam, dakle stvarno sam imao dobre rezultate, odnosno dobijao sam sve moguće bonuse koji su išli uz rezultate. Tako da je bilo pitanje kako biti još bolji u domenu sopstvenog interesovanja. To je jedno od trigera interne motivacije koje sam kasnije i teoretski naučio, ali to je bio klasičan primer, dakle svoje slobodno vreme i novac sam trošio na dodatnu edukaciju, jer je prosto to bila zona mog interesovanja. Tu sam imao lepu kombinaciju i interne i eksterne motivacije.
Kasnije se desilo da je eksterna motivacija pala i onda je ostala interna motivacija.
Danas dominira interna motivacija, zato što je eksterna motivacija dovoljno dobra. U koliko bi ona krenula da pada zbog krize, zbog bilo čega, evo imali smo kovid prošle godine, to jest još uvek traje, ali dakle vrlo lako možemo da se vratimo u tu eksternu motivaciju, ok radićemo da bismo preživeli. Trenutno hvala Bogu nije to baš tako, tako da dominira interna motivacija kao pokretač internog procesa razvoja.
Dragan: Ono što me zanima sada Peđa, jeste kada si birao te seminare, da li ti je recimo menadžment koji je bio iznad tebe, da li ti je dao predlog osposobljavanja?
Peđa: To je interesantno zato što sam ja prvi NLP trening završio 2002.godine u Ljubljani. To su u stvari bili treninzi prodaje koji su bili bazirani na NLP-u. Stvarno interesantan primer je da su ljudi želeli da mi budemo bolji u prodaji i onda su oni organizovali trening i došao je trener, Italijan koji nas je kroz neke elemente NLP-a vodio, ali sve je stavljao u kontekst prodaje. Dosta dugo posle tog seminara, mi smo se sećali svih tih stvari koje smo radili na treningu i šalili smo se na te teme, a svaki put bi se naša energija pomerila i mi smo bili bolji u tom našem osnovnom poslu.
Tako da prvi ti treninzi su u stvari bili treninzi koji su bili deo poslovne edukacije, poslovnog plana firme. Firma je prosto isporučila jedan, dva, tri treninga, koliko je bilo potrebno i onda je ostalo bilo na nama. Neke od mojih kolega prosto to nije interesovalo, mene je interesovalo i onda sam nastavio tim putem.
Dragan: Kako si birao te treninge? Da li si ih birao onako po zvučnom imenu ili koji kriterijum ti je bio?
Peđa: Pa evo, meni je bilo samo šta radi, šta daje rezultat. Dakle, sećam se kao da je juče bilo tog treninga u Ljubljani. Bio je neki Italijan koji nam je držao trening, i to je bio moj prvi korporativni trening tog tipa i onda imate milion i jedno pitanje, šta u ovoj situaciji, šta u ovoj situaciji, šta ako?
To su ona pitanja koja se nikada neće desiti, ali ljudi na početku postavljaju ta hipotetička pitanja i u jednom trenutku posle ne znam ni ja, 50 šta ako pitanja, trener kaže:You know at the end if your customer doesn’t want to buy from you?
You can say something like: Hey mister customer, maybe I’m not Tom Cruise but know you do have my point of force for example I’m smart, I’m intelligent, I’m pretty so buy from me!
I ha,ha, ha I’m not Tom Cruise i o čemu se radi?
Mi smo se toliko zezali na tu temu Tom Cruise, a svaki put kada smo se zezali nama se pokrene neko stanje. Meni je bilo, pa šta smo mi u stvari ovde radili kad se meni pokrene stanje i ja budem bolji, iako to više nema nikakve veze sa logikom, to apsolutno nije logično. I onda sam istraživao šta smo mi u stvari to tamo radili?
I onda sam dolazio do tih stvari koje smo radili i onda sam istraživao i ulazio u te teme koje su se pokazale praktičnim i koje daju rezultate.
Dragan: To su treninzi koji su bili prije 15,16 godina, jel’ tako? I kada uporediš recimo taj period ponude treninga u tom periodu i u sadašnjem, pretpostavljam da je sada mnogo više, ali kakav je odnos kvaliteta ponude?
Peđa: Ono što je sigurno je da tada, to je 2003,2004.godina, evo skoro 20 godina da je prošlo, dakle tržište treninga se kod nas razvilo. Kod nas nije postojalo, odnosno bilo je vrlo limitirano, ograničeno. Kod nas se razvilo, dakle imamo i razvoj interneta, tako da su mnoge stvari dostupne. Tako da definitivno mi imamo priliku da budemo u trendu sa svim stvarima koje se dešavaju u svetu i mislim da je to u stvari jedna super stvar, znači za naše uopšte podneblje i za ljude koji ovde žive, dakle imaju mogućnost da ovde prolaze stvari po koje smo mi ranije morali da putujemo po svetu.
Dragan: A kakav je recimo, u stvari isprčaću nešto. Prošle godine u toku pandemija kada su bili i policijski časovi i bilo je dosta tih nekih vebinara. Od toga da neko nudi opciju da ćeš postati milioner, pa do vebinara gde čovek stvarno mora malo da se preispita. Ja sam iz znatiželje posećivao i jedne i druge vebinare. Atria i NLP Centar vebinare koje rade, tu je u proseku recimo kada je NLP u pitanju, pa pretpostavljam i coaching i kod ostalih stvari, tu nekih oko 50 osoba bude na vebinaru. I onda odem na jedan vebinar gde bude par stotina njih i počnem da razmišljam o tome kako to da ovamo gde je izuzetan kvalitet bude tako malo ljudi.
Pod navodnicima malo, 50 je ogroman broj ljudi koji hoće i znaju šta hoće, a ovamo bude po par stotina i onda mi to daje odgovor da nisu svi spremni da zapnu, da rade. Ovamo gde je njih par stotina bilo to je ono „Kuco, maco, ljepotice“, mnogo je lagano, mnogo je ne mogu reći lagano štivo, ali to je ono što je u principu za široke narodne mase.
Ovo te pitam u kontekstu toga, recimo znam za NLP Centar da u principu ne ide preko 25 polaznika kada je NLP u pitanju, a opet imamo i određene firme koje imaju bukvalno i po par stotina polaznika u jednom. Meni lično to govori da ne može trener da se posveti svima njima, kao što može ovamo.
Da li postoji neka mogućnost te neke da kažemo regulative sertifikovanja ko može da radi?
Izvini ovo je bio neki moj monolog, jer ne moguće je to ni sertifikovati, u principu najboljhi sertifikat jeste kvalitet.
Zašto ljudi idu u Atriu, zašto ljudi završe practitioner ili master bilo gde, pa dođu na trenerski u Atriu?
Dođu da dobiju znanje, tako da verovatno sam i sam odgovorio. Hvala ti što si me saslušao.
Reci mi Peđa, znam recimo da si iz Leskovca porijeklom, čak i moj kum je bio, u stvari još uvek ste drugari, ali ste se u tom periodu družili. Kako je recimo pre nego što si krenuo da ideš na te seminare vezano za posao da bi poboljšao svoje rezultate, jer naravno ti si čovek koji teži da bude najbolji u bilo čemu što radi.
Da li je prije tog trenutka postojalo neko interesovanje recimo za nešto šire mimo nauke?
Znamo da si u matematici izuzetno dobar i nešto što bi se moglo nazvati recimo ličnim razvojem?
Peđa: U suštini meni je cela priča sa ličnim razvojem definitivno išla kroz rezultate neke, u stvari poslovne. Moje glavno interesovanje je bila matematika i fizika kao na neki nači povezana sa matematikom i ETF koji sam završio, čak i tu je bio smer koji sam izabrao kvantna fizika. Znači opet to je nešto bilo vezano za matematiku, za logiku, za neku vrstu nauke, odnosno kako to nešto tačno radi. Čak i NLP i coaching i sve ove stvari kojima se danas bavim, ta moja podloga i to moje osnovno obrazovanje, u stvari konstantno me vuče u tom pravcu da razumem zbog čega to tačno funkcioniše, šta je podloga, šta je suština priče. Jer je jako teško objasniti stvari koje su apstraktne, zbog čega baš radimo na takav način.
Tako da, nekako mi se čini da je ta kombinacija interesovanja i ljubav ka nauci i ka znanju, plus fokus na rezultat, plus lični razvoj, da je to neki moj pravac.
Tako da evo i danas je kombinacija tih stvari. Šta je sledeći korak, šta je sledeći rezultat, kako to može da pomogne ljudima, organizacijama, sa kim god radimo. Kako to može da ima neki konkretan rezultat i koja je podloga. I to je nekako mi se čini da sam uhvatio neku liniju koja mi veoma prija i koja mi ne da da budem u zoni komfora. Jednostavno svaki put ima nešto novo i onda idem u tom pravcu.
Dragan: A koji je okidač da izađeš iz te zone komfora, kad je to kad primetiš da trebaš da preduzmeš nešto?
Peđa: Pa gledajte, to je svaki dan, dakle svaki dan. Pogledaj sebe, pogledaj ljude oko sebe, pogledaj ovaj grad i Beograd i državu, dakle ljudi žive u zoni komfora i meni je, u stvari svaki put ti kada si u zoni komfora, ti u stvari ideš nazad negde. Nije problem da se odmoriš, nije problem da napraviš pauzu, nije problem strateško povlačenje, prikupljanje energije i čak i odluka, svesna odluka da to hoću, sve je to fino.
E sad, postoje situacije u stvari kada ja to neću, ja hoću nešto drugo, ali me jednostavno život uvlači u zonu komfora. Tako da, za mene lično, ja teram sebe iz zone komfora svaki dan, svakodnevno. Od jutros znači ustao rano, otišao na Adu da istrčim, da pročitam, da uradim i sada sam došao ovde prilično umoran zbog napora, zbog fizičkog napora koji se desio, ali u stvari to je bio fiziči napor, a sad mentalna stvar i tako dalje.
Tako da zona komfora, svaki dan treba da podsetim sebe šta je to što mogu da uradim da izađem iz nje. Kao neka vrsta priprema.
Dragan: Pa, mi smo već par puta govorili o tome da upravo taj jedan korak izlaska iz zone komfora, da je to nešto što nas, to je u principu lični razvoj. Šta god da je u pitanju, da li u profesionalnom, da li u porodičnom, da li u fizičkom. Kod nas je problem što mi hoćemo instant rezultate, što nismo baš spremni da čekamo da dođe do rezultata, mislim da radimo u kontinuitetu duži vremenski period i onda da dođe rezultat, nego hoćemo da uđemo u teretanu jednom i izađemo i budemo kao Švarceneger odmah. Tako da je i kod NLP-a, kod bilo čega to u pitanju. Ja sam par puta pričao o tome da je meni trebalo vremena da prihvatim NLP.
Trebalo mi je i ko zna šta bi se desilo da u jednom trenutku i supruga nije htela da krene na NLP i krenula je i čak smo sedmi modul zajedno odslušali i onda naravno ja kao klasičan Bosanac, kako da dozvolim da žena bude ispred mene i onda je to poguralo sve ostale stvari. Meni je to bio veliki izlazak i zone komfora. Šta će on meni pričati šta treba da se radi i kako treba da se radi, iako NLP ne govori šta treba i kako treba da se radi, nego upravo kroz ta postavljanja pitanja, pa valjda ja znam i tako dalje.
Peđa zamolio bih te da nam ispričaš kako je izgledalo to neko tvoje premišljanje, da li ostati ili odustati, u kontekstu da li da ostaneš u firmi ili da kreneš preduzetničkim putem?
Peđa: Pa, to pitanje je bukvalno svakodnevno za bilo šta. Da li da ostanem u Pragu ili da odem iz Praga? Da li da ostanem u vezi sa mojom ženom ili da izađem iz veze sa mojom ženom? Da li da ostanem u Beogradu ili da odem iz Beograda? Da li da napravim iskorak ka svetu ili da ostanem tu u regionu?
Tako da to pitanje da li izađi iz nečega je kod svih nas znači vrlo, kod tebe je bilo da li da odem iz Beograda ili da ne odem iz Beograda?
U kontekstu preduzetništva, meni se čini da sam imao dobar trenutak životni. Šta to znači?
Imao sam dovoljno godina, imao sam dovoljno iskustva, rizik je bio stvarno mali jer nisam imao porodicu.
Dragan: Da, odgovoran si samo za sebe u tom trenutku.
Peđa: To je značilo samo da više nema para, ali ima iskustva. U stvari glavni momenat je i ono što mislim sada kada pogledam unazad da je najznačajnije, je da ulazak u te nepoznate vode kao što je preduzetništvo je sticanje znači iskustva i iz tog iskustva treba instant da se uči. U tom trenutku odmah učim, as you go, znači ne mislim kad prođe vreme. Naravno ja mogu refleksiju da napravim tek kada prođe vreme, pa kada se vratim nazad. Tako da sam i pre neki dan napisao u jednom postu, ja da sam znao šta mene sve čeka u preduzetništvu, nikada tu ne bih pošao. To samo lud čovek može da uradi. Ja sam bio regionalni menadžer prodaje sa odličnom platom, službeni auto, kartica, nemam šefa kome odgovaram i znači neka karijera koja je da kažem promising.
Poziv dakle da krenem u nešto drugačije, nepoznato, da li je on rezultirao materijalno ne znam kako boljim rezultatima?
Možda da sam ostao na korporativnom putu, možda bih materijalno i poziciono da kažem bio bolje pozicioniran, međutim iskustveno ovo je nemerljiva stvar. Od toga gde sam sve bio, koga sam sve upoznao, šta sam sve naučio, koliko zemalja sam proputovao, sa kojim sve ljudima sam radio, to je jednostavno moram da počnem da hvatam beleške, jer jednog dana treba popisati sve te stvari. Tako da to je u stvari ono što nema cenu, i ako imate uopšte želju, ako imate osećaj da biste hteli nešto da probate, pobajte. Mislim da li je rizik, rizik je,šta nije rizik?
E sada da li je za svakoga, pa prosto i nije. Obratite pažnju na sisteme u kojima funkcioništete, dakle danas firme traže interno preduzetništvo, vi u okviru sistema možete da budete preduzetnici velikih sistema, malih sistema, gde možete da iskoristite prednosti sistema tako da ne uzimate veliki rizik na sebe, a da opet imate neku vrstu profita ili neke vrste dobiti od svog rada, tako što napravite dogovor sa kompanijom u kojoj radite. Tako da je interno preduzetništvo danas vrlo popularna i praktična stvar, to je jedan od načina kako kompanije mogu dalje da se razvijaju.
Dragan: Čini mi se da čak Atria ima neki program vezano za interno preduzetništvo, ili sam negde video da neko nudi mogućnost osposobljavanja u okviru sistema upravo to za interno.
Peđa: To je moj put i da nisam suvlasnik sistema, ja bih tražio da radim u sistemu koji mi nudi mogućnost internog preduzetništva i to je ono što mi da kažem nudimo drugim ljudima. Dakle, možeš da budeš odogovoran za segment i u okviru tog segmenta znači imaš sve benefite sistema koji ti pruža, plata, socijalno, godišnji odmor i ostale stvari, ali takođe i ono što tvoj segment isporuči imaš procenat od toga i zato kažemo „Atria group“, grupa nekih podsistema koji funkcionišu zajedno, koji su povezani, to je naša ideja.
Dragan: A reci mi da li je bilo situacija kod tebe, s obzirom da si prije braka, prije porodice mnogo putovao, da si držao treninge i u Kini i na Tajlandu i svugde negde, da li je bilo situacija da u jednom trenutku ne znaš i ni ko si, ni gde si, ni šta si, da li si došao, ili si pošao ?
Peđa: Da, često. Bukvalno da li sam stigao ili odlazim, baš je to formulacija, da li sam ja sada ovde u stvari stigao, odlazim, ili se vraćam, šta je sad?
Pogotovo u jednom trenutku pre kovida kada sam jednu trećinu vremena provodio u Beogradu, jednu trećinu u Pragu, jednu trećinu na putu i imao sam stvari i u Beogradu i u Pragu i onda u toj razmeni kofera od jednom na jednom od ta dva mesta nemam donji veš, a ovamo imam mnogo košulja. To je baš bilo interesantno i to iskustvo je nešto što je najveći benefit rada sa ljudima i rada u internacionalnom okruženju.
Dragan: A kakvo ti je iskustvo rada u Kini recimo?
Peđa: Ja sam oduševljen Kinezima. Za mene u ovoj globalnoj utakmici prosto je jasno, Kinezi su pobednici. Da li je to danas, da li je to za 10, za 20, za 30 godina, ali tu ne postoji mogućnost da oni ne izdominiraju svetom. Iz kog razloga?
Iz razloga njihovog odnosa prema učenju i njihovog odnosa prema obrazovanju.
Daću vam dva primera.
U Šangaju sam bio smešten negde, u tom velikom gradu sve je veliko i sada ajde da prošetam malo da vidim, i šetam i vidim neku zgradu ispred koje ljudi čekaju u redu da se slikaju. Porodice fotografišu ispred te zgrade i iz iskustva evropsko, srbijanskog rekao bih da je neka crkva, nešto tog tipa, neki kralj, car tu bio i pitam šta je ovo? Kaže: Ovo je Univerzitet, zgrada univerziteta, znači koja je ne znam kada osnovana i ljudi dolaze da se slikaju ispred zgrade univerizteta. Ajde da uzmemo za naš kontekst, i Beogradski univerzitet nije baš mlad, da li je neko došao da se slika ispred rektorata? Mi prolazimo ne znamo ni gde je, prosto nije bitno.
Druga stvar, tamo sam držao lidish in development program tokom šest meseci za vodeću kinsku rilestejt kompaniju. Dvadeset hiljada zaposlenih u celoj Kini, njihov menadžment tih firmi.Verovao ili ne, nikada nisam imao osećaj da to o čemu sam ja govorio da su oni već čuli. Oni su se ponašali kao da su prvi put čuli to o čemu ja govorim i sve su probali. Nalazili su se sat vremena ranije i ostajali su sat vremena kasnije, da se pripreme i da sumiraju rezultate. Znači trening je trajao od devet do šest, plus za njih malo kasnije i malo ranije.
E sada, ajde da uzmemo bilo koje mesto u svetu, radio sam i u Singapuru i u Brazilu i po Evropi, ali evo kod nas, da li bi menadžment bilo koje naše internacionalne kompanije, domaće kompanije dolazio pre i ostajao posle treniga da sumira i da se pripremi za trening?
Ja to iskustvo nemam, možda postoji samo ga ja nemam. Dakle odnos prema učenju i prema obrazovanju je neverovatan i po meni to je preduslov za razvoj društva. I ako društvo ima taj potencijal da toliko stavlja fokus na učenje i na obrazovanje, to društvo mora da ide gore.
Dragan: A reci mi tvoje mišljenje da li je taj njihov stav i taj njihov odnos zbog te tržišne utakmice, zbog velike konkurencije, da bi bili što bolji u poslu, ili je sa druge strane stvar kulturološki?
Peđa: To mi je teško da kažem zato što sam ja dolazio i odlazio, samo govorim o nekim činjenicama. Moj osećaj je da je reč o kuluturi. Evo još par segmenata, par nekih detalja. U Šangaju na primer nema više motora sa unutrašnjim sagorevanjem, voze se samo električni motori, znači vode računa o zagađenju i imali smo ručak, trening se dešava vikednom i posle toga svako čisti iza sebe i baca, prosto počisti iza sebe. Nije meni problem da čistim iza sebe, prosto normalna stvar, ali reko imate ove žene koje čiste, ipak ovi ljudi vode ovu firmu. Jasno je da oni daju primer i tako dalje, mene čisto interesuje kako razmišljaju. Kaže jedna žena: Vidite nas je puno, ne znam koliko miliona ima Kineza, kada bi svako od nas počistio iza sebe, znači mi bi napravili potpuni ekološki preokret, ne u Kini, nego u celom svetu i mi u stvari radimo na tome da ovaj mali gest menja svet.
To je sve ok i potpuno se slažem, ali meni je to stvarno fenomenalno da je to bio odgovor, mogao je da bude bilo šta, lepo vaspitanje, čistimo iza sebe i tako dalje.
Tako da nekako mi se čini da ima tih elemenata, ali kako je sa kulturom, uvek ima nekih sredina koje su drugačije, ali eto neki moj osećaj je da imaju taj trend.
Dragan: Malo pre si rekao da ti je izgledalo kao da prvi put čuju to što si radio sa njima, tako su se ponašali. Ono što me zanima je tvoje mišljenje da li su te stvari stvarno prvi put čuli, ili su se jednostavno postavili tako?
Peđa: Tu sad ima jedan momenat koji jeste kulturološki, da čuju i da ne dovode u pitanje autoritet učitelja, oni kažu učitelj ne kažu trener. Da možda jesu čuli, možda nisu čuli prvi put, ali ono što je svakako meni odličan indikator je da sve o čemu smo pričali oni su radili vežbu, oni urade vežbu. Izazov sa treninzima je dakle da ljudi ne kažu ja to već znam, ja sam to već čuo, jer jedna varijanta je „Ja znam“, a druga varijanta je „Ja to znam i da uradim“. Tako da, ovi ljudi su u stvari sve vežbe koje su dobili, 80% njih je te vežbe i radilo, što nije baš slučaj u drugim delovima sveta, kaže ovo znam, ovo je lako, ne nego uradimo, probamo, uradimo primer, tako da ne znam moj je osećaj da su vrlo in.
Dragan: Meni je to fascinantno. Zašto? Zato što kod nas je sindrom znanja kod svih, čim krenemo da nešto pričamo, da, da, da, znam, znam, znam, jer nas je jednostavno sramota u bilo kakvoj komuniakciju, ne govorim o predavanju i o treningu nego bilo kakvoj komunikaciju, da ne pokažemo segment da mi nešto ne znamo i ono što ne znamo pričamo da, da znam to, kako ne znam. Tako da koliko je ta neka da kažemo pokornost, u principu to je mudrost.
Da li imaš neki primer, sad mene to kopka, neke sušte suprotnosti, a da nije Balkan, Kinezima?
Peđa: Ne bih sada da imenujem. Ajde ovako, postoje neke kulture koje apsolutno ne reaguju, češka na primer kultura. Česi ne pokazuju reakciju. Bila je jedna radionica, bukvalno držim predavanje, postavljam pitanje i imamo ljude koji drže papir i olovku i ne reaguju, ne kažu ni da, ni ne, nema reakcije. E sad oni su dosta zatvoreniji, to ne znači da ih ne interesuje, ne znači da odbijaju, ali jednostavno ne pokazuju reakciju i onda je veština kako i u takvim situacijama uključiti ljude, a da se trening ne pretvori u predavanje. Ono je bilo držim trening i kažem ljudi šta je vama interesanto, ljudi ćute. Dobro šta biste vi voleli da radimo večeras? Papir i olovka i ćute i ovako gledaju. Oni su sebi napravili zabranu da kažu i oni su ovako dosta rezervisani i onda treba naći način.
Dragan: I kakav je osećaj raditi, jesi skontao?
Peđa: Pa evo primer. To je bilo baš u centru Praga smo radili, bilo je dvadesetak ljudi i ja razmišljam „Šta će mi ovo u životu, šta sad ja ovde radim, jel ovde ja zarađujem svoju dnevnicu ili dajem neki doprinos ljudima“ i onda krenem da narviram sebe unutrašnjim dijalogom. Rekoh dobro, ja da radim ovako ne mogu, ili će se oni uključiti ili ću ja da skupim svoje stvari i da odem. I rekoh ajde da napravim neki štos kako da ih uključim i kažem „Dobro ljudi, NLP može da se bavi raznim stvarima, između ostalog bavi se i fobijama.
Ima neko od vas neku fobiju ovde?
Onda samo tišina i jedan čovek se javlja i kaže: Imam ja.
Šta ti je fobija?
Kaže: Plašim se zmija:
Kažem: Hoćeš da rešimo to?
On kaže: Hoću.
Kažem: Ajde dođi, sedi ovde.
On izađe i sedne, oni spuste ljudi one papire i gledaju šta će sada da se desi.
Ja mu kažem: Zamisli zmiju tamo negde malo dalje.
On zamisli zmiju i vidim već menja onako fiziologiju i rekoh: Kako se osećaš?
On kaže: Frka.
Ja rekoh: Ajde zamisli zmija prilazi lagano tebi.
On sada zamišlja zmiju i kreće ovako da se pomera unazad i ja mu kažem da ću da uradim nešto neočekivano i on me gleda.
Ja kažem: Čisto da znaš, zmija prilazi ja ću sada da uradim nešto neočekivano, jesi spreman?
I ja kažem: Sad ću da te poljubim!
Rekoh: Jel se sada plašiš zmija?
Kaže: Ne, sada se plašim tebe.
Rešio sam, izlečio sam te, nema toga i onda ha, ha, ha, malo zezanje i onda ajde da vidimo šta ćemo stvarno da radimo večeras i onda su se malo opustili da radimo, tako da ima tih priča.
Dragan: A da li je to, ok oni su znali da ti nisi Čeh, da nisi odatle, da li tu ima možda nekog garda, s obzirom da si došao iz Srbije?
Peđa: Pa znaš kako, ipak je to centar Evrope i navikli su na strance. Mislim ta ciljna grupa ljudi koja je zainteresovana za lični razvoj, ipak su ljudi koji su otvoreniji i nisam do sada doživeo nigde neku vrstu tog da kažemo neprihvatanja.
Dragan: Tu dolaze ljudi koji znaju šta hoće i upravo to. Peđa, već sam par puta pominjao to kako je već 13 godina kako NLP centar postoji. Rekao si da si u Sloveniju išao gde si prvi put imao dodir sa NLP-om. Da li možeš ovaj, dobro napraviću još neka poređenja. Znam recimo da si internacionalni coach, u stvari trener i da si PSN trener i da u principu ne postoji neka oblast koja se bavi ličnim razvojem, a da nisi u njoj trene i master trener i sve ostalo.
Ono što me zanima jeste kada je NLP u pitanju, koji je to momenat kada si ti rekao „Da, ja ovo hoću da dam ljudima“.
Peđa: Meni je to povezano sa rezultatima. Dakle, kada se pokazalo da ovo daje rezultate i to je meni u stvari najvažnija stvar sveukupno u ličnom razvoju, znači da li ovo radi, ili ovo ne radi. Da li u realnom životu ja mogu da uradim nešto sa ovim, ili ne mogu.
Jer, lični razvoj može da bude dosta zavodljiv. Ono super malo istražujemo, učimo o sebi i u realnom životu ništa. Znači gde si bio, ma ništa, nema ništa. Tako da u trenutku kada sam kreirao lično iskustvo i kada sam bio svedok iskustvima drugih ljudi koji su pokazali da rezultati u realnom životu mogu da se naprave, kakvi god oni bili. Znači da li su to u ličnim odnosima, u porodici, na poslu, ali da se rezultat vidi, znači ovo prosto radi i ako radi onda verovatno i vredi ga proširiti među ljude.
Dragan: I odlučio si znači da kreneš sa NLP Centrom, znam neke koji su bili čini mi se prva generacija koji su krenuli. A kada već pričamo o generacijama, do sada je bilo koliko dvadeset, ooo, izvini ne dvadeset već preko sto generacija.
Peđa: Sedamdesetak, sedamdeset sedam, osam generacija practitionera, sedamnaest, osamnaest mastera i sedam, osam trenera, tako stotinak.
Dragan: Znači to je oko sto generacija, da je oko dvadeset u proseku to je dvije hiljade…
Peđa: Ajde neka je u proseku dvanaest.
Dragan: Pa dobro, to je opet hiljadu i dvesto ljudi koji su prošli kroz te edukacije, što bi rekli „Malo li je?“.
Znam da to nije samo sistem koji uradi edukaciju, ljudi završe dobiju sertifikat, vi naplatite sve to, nego ste sistem izgradili da jednostavno imate i praćenje tih ljudi, imate povremena okupljanja, imate i zatvorene grupe na društvenim mrežama gde postoji komunikacija među tim grupama.Ono što me zanima jeste, kako ljudi recimo posle tri, četiri i pet godina kada završe, da li i dalje žele u nekom drugom pravcu da se razvijaju, da šire tu neku svoju priču ili u većini slučajeva ostanu u onome što su završili?
Peđa: Pa to je sad onako generalno dosta široko pitanje. 1% ljudi definitivno ostane u tome što su završili. Po meni, NLP practitioner kao osnovni trening je stvarno dovoljan za mnoge stvari. Treba ga ponoviti s’ vremena na vreme, treba se vratiti u njega, jer sam prosto život se menja i dolaze novi izazovi, a on je postavljen tako dakle da pomaže čoveku da prođe kroz određeni proces. Tako da u tom kontekstu je stvarno jedan broj ljudi prođe practitioner i tu ostane, stane. Meni bi bilo fenomenalno da ne samo da ok završio je trening i stao, nego šta je urađeno u realnom životu, koji su rezultati koji su postignuti i tu opet da kažemo ima 1% ljudi koji napravi velike rezultate, 1% koji napravi srednje rezultate i 1% koji ne napravi nikakve rezultate.
E sad, posle nekoliko godina određeni broj ljudi se vrati, želi da ponovi, neki ljudi nastave dalje sa edukacijom. Sad statistički ja nemam podatke. Ono što mi želimo je da držimo vrata firme otvorena, odnosno da ljudi mogu da dolaze i da prolaze i da rade na sebi, jer rad sa fizičkim licima koja dolaze na otvorene treninge je u stvari razmena energije, što sa druge strane mnogo je drugačiji rad sa kompanijama, gde mi treba tamo da unesemo neku energiju i onda da kažem ovde imamo dvosmernu komunikaciju i onda je stvarno značajan za ukupan naš neki energetski balans. Znači maltene kroz otvorene treninge mi dobijamo isto koliko i ljudi dobijaju.
Dragan: Da, pa da na otvorene treninge ljudi dođu što žele, na kompanijske ne dođu baš svi što žele, neki što moraju da bi ispoštovali određene norme i to.
Osim NLP-a, Atria je nosilac licenci ne samo za Srbiju, nego i šire i za PSN, je li tako, i za Eriksonov coaching program, i čini mi se, nije čini mi se nego znam da od nedavno imate još jedan potpuno novi program i jedva čekam da čujem.
Peđa: To je u stvari ona priča sa zonom komfora sa početka. Dakle, mi smo mogli da napravimo to što smo naparvili i tu da stanemo. Ali uvođenje novih stvari je u stvari izbacivanje nas kao sistema iz zone komfora i znači mi ne iskoristimo ono što imamo do maksimuma već uvodimo novo. To stalno uvođenje novog nas u stvari tera da se stalno menjamo. Bila je koleginica bivša koja mi je vrlo draga, baš je bila na trinaest godina na žurci i kaže kad je odlazila iz firme „Peđa kada će u ovoj firmi prestati da se stalno nešto menja?“
Ja kažem „Saro u trenutku kad mi budemo prestali, to više neće biti ta firma“
Tako da uvođenje novih stvari je u stvari jednim velikim procentom i zbog našeg učenja. I ovo što si rekao, dakle te sertifikacije i učenja i moje akreditacije, nisu one zato što bih u svemu želeo da budem trener, nego zato što mi je potrebno novo učenje, novo znanje da bih u segmentu mog dominanantnog interesovanja bio bolji.
Ono što smo sada da kažem, evo objavili smo na društvenim mrežama, preko leta smo pripremali partnerstvo sa Saville Assessment, koji su firma koja se bavi procenama zaposlenih i pre svega asesmentima, psihometrijskim asesmentima se bavi i ono što je meni bilo recimo i gde je u stvari njihova značajna primena jeste u stvari za one pozicije u kojima vi treba da procenite nečiji potencijal, ali i motivaciju da se osoba bavi tim poslom.
Uzmeš sebe sa svim iskustvima životnim koje imaš, ili mene tu smo, sličnih smo godina.
Pogledajte moj profil na primer. Znači različiti asesmenti će proceniti da ja imam sklonost ka analitici, moj prirodni potencijal ka analitici je stvarno visok. I sada ako se pogleda u odnosu na ciljnu grupu ljudi,moju ciljnu grupu to je iznad proseka. Međutim šta ne mogu da porcene asesmenti i šta je teško proceniti, u stvari moju motivaciju da se bavim time. Recimo u svim dimenzijama koje Saville analizira između ostalog može da se pogleda i potencijal, ali i motivacija osobe da trenutno demonstrira određene kompetentnosti. Tako da je analitika fenomenalni primer kod mene, dakle visok prirodni potencijal, sposobnost demonstriranja ponašanja od 0-7, potencijal znači na skali od 1-10 je 7, ali motivacija u ovom trenutku 0. Apsolutno nikavku motivaciju da se bavim.
Dobar regruter može da proceni, ali treba da bude vrlo iskusan da proceni znači stvarnu motivaciju, a i ako imate iskusnog kandidata koji zna da proda sebe, znači upitno je šta može da se desi.
Saville Assessment kao alat može da da takve uvide, pogotovo za te pozicije koje su značajne, visoke gde ljudi ili iskusne gde ljudi imaju godine iskustva, a pozicij je takva da prosto jednostavno zahteva određene karakteristike čoveka i sada ja mogu lako da dobijem poziciju gde je sklonost, gde se očekuje analitičnost, ali da ja to ne demonstriram.
Dragan: Može čovek da zna, ako neće džaba mu sve.
Peđa: I sad, kako proceniti da neće, ako je došao motivisan kandidat koji će zbog eksterne motivacije, dobre pozicije, plate, šta god da je prezentovati sebe na najbolji način uz sve primere. Ok, naravno prošli rezultati ne mogu da garantuju budućnost, ali mogu da budu od prilike indikator da osoba ima sposobnost da tako nešto uradi. Ali evo ovo je recimo jedan ekstreman primer.U mojoj strukturi ličnosti ima ih više tako nekih ekstrema koji tek kroz profil može da se u stvari i objasni zašto je to tako.
Dragan: To će u principu da funkcioniše putem testiranja, je li tako?
Peđa: Dakle, Saville Assessment je deo međunarodne grupacije Willis Towers Watson i oni su prosto internacionalni i jako dobro pozicionirani. Mi sa ovim programom u našem programu se pre svega obraćamo internacionalnim kompanijama i jakim domaćim kompanijama, kao i konsultantima koji žele da u protfolio svojih usluga ka klijentima ponude ove alate, tako da dominanto je reč o treninzima, znači za procenu, to jest intervju je baziran na kompetencijama za regrutere koji vode razgovore, da mogu da procene određene kompetencije, kao i treninzi za korišćenje abillity personality test, znači test sposobnosti i ličnosti.
Dragan: Super, ne sumnjam uopšte u to da je to dodatni izlazak iz zone komfora za Atriu, a ono što mene zanima jeste za Peđu, šta je to trenutno što on radi da se trgne, ne iz dogmatskog dremeža nego da se trgne taj korak preko što radi?
Peđa: E sad, to ne mogu da ti kažem, ali možemo za par godina da pričamo o ovome zato što upravo spremam neki vrlo interesantan iskorak ka inostranstvu, tako da trenutno je na nivou strateškog planiranja i organizacije i prikupljanja resursa, ali i dalje moj pute je i Srbija i svet. Ja nekako, deluje čudno, ali prosto volim da budem ovde i konstantno sam sa ženom u toj diskusiji, ona hoće da živimo u Pragu, ja hoću u Beogradu, ona neće u Beograd, ja neću u Prag, a nećemo da se razvedemo. I sad, šta da radimo? Tako da apropo zone komfora to je ono po definiciji sam van zone komfora, sednem u auto pa odem do Praga za čas da nešto završim i da se vratim nazad, malo samo na jedno desetak sati.
U stvari ne mora da bude ili-ili, ako već ne može, mislim ja mogu nju da nateram, da je uslovim da je ne znam ni ja, ili da ona mene natera da kaže ako ne……
Ali da vidimo da li može da bude i i, i pogotovo malo pre smo pričali ovde multietničke sredine, ja bih voleo u stvari da moja deca budu građani sveta. Oni moraju negde da budu, ali ne moraju baš skroz da budu negde. Ništa se ne mora u ovom svetu koji se jako brzo menja, tako da nekako do sad sam stvarno pokušavao da to nekako prelomimo. E sad pošto svako lomljenje je u stvari, ovde ne može da bude vin-vin, ne može jer jednostavno ja volim ovde, ona voli tamo i onda smo odlučili ajde da bude ako može.
Ako možemo da budemo i ovde i tamo. Ja ću iskoristiti ovaj seting dakle da treniram svoj izlazak iz zone komfora, tako što ću morati da se krećem, a to znači da ću morati svakodnevno da vežbam, moraću svakodnevno da mentalno budem u odličnoj formi. Ovo je kao da se igra supre liga, svaki dan moram da treniram da bih mogao da odvezem do Praga i da sednem i sutradan držim trenint. Ali takođe je to i putda možda sledeći iskorak u kontekstu posla treba da bude nešto što obuhvata i Prag i Beograd. Tako da od prilike radim na tome, ali trenutno, mislim za par godina će biti ili ga ima ili ga nema.
Dragan: Ali samo jedan način postoji da se sazna da li će biti ili neće biti.
Peđa: To je cela priča, ostalo sve je prazna priča.
Dragan: Sad si rekao da mora svakodnevno čovek da se trenira i mentalno i fizički da bio mogao da izdrži i mentalno i fizički. Šta je to što ti radiš recimo što te puni recimo energetski, osim treninga znači lično, privatno ?
Peđa: Ja svakodnevno imam neko vreme za sebe, e sad možemo to da zovemo meditacija, zahvalnost, molitva, kako god, dakle neko malo vreme za sebe. Čitanje svakodnevno, audio programi određeni koje kombinujem sa fizičkim treningom i to je to, to svaki dan izgleda isto. Ja verujem u ritam oranja sa volovima. Svaki dan mora da bude isti, znači leto, zima, proleće, more, svaki dan je isti, ima iste segmente i to se ponavlja i mislim da ljudi koji, ne mislim, ono što rade sportisti vrhunski, samo to treba ponoviti. Ako je Majkl Džordan mogao da trenira svaki dan i posle meča sutradan trenira u četiri, pet, šest ili sedam ujutru i to radi svaki dan. Ako ja se takmičim u određenom segmentu, nazvali to posao, lični razvoj, porodica šta god da je, ja u tom moram da budem potpuno spreman i to je to.
Dragan: Ajde molim te ukoliko si naravno u mogućnosti da malo pojasniš to malo vremena za sebe. Šta je to? Ok tu je bavljenje fizičkom aktivnošću, to je audio program koji slušaš ili dok voziš ili dok se baviš, to je sigurno čitanje, šta još spada u vreme?
Peđa: Vreme za sebe znači tišina bez kontakta sa drugim ljudima. Ovaj naš posao zahteva konstantnu interakciju sa drugima. Pogledajte recimo vreme koje prosečna osoba provede ispred televizora. E to je isto, znači kada bi prosečna osoba provodi toliko i toliko vremena ispred televizora, ja bih određen broj sati ili pola sada da provedem sam sa sobom, dakle gde prosto mogu da sagledam period koji je prošao i da sagledam period koji je ispred mene. I na kraju to vreme bude malo posvećeno tome da, malo dođe i ne bih da ulazim previše u duhovnost, jer možemo da odemo preširoko, ali na kraju čovek stvarno treba da svede račune i da kaže ok, šta ja imam ovde danas. Imam noge, ruke, znači imam mogućnost da nešto radim i ima mnogo toga i što nemam, ali ovo imam i ovo je super što imam. I da stvarno onako intimno sa sobom bude ok, da bude zahvalan za to što ima i da je stvarno sve super.
Dragan: Da li u tom vremenu u tom periodu samo misaono prolaziš kroz sve to, ili možda pišeš nešto?
Peđa: Kombinujem, kada pišem, pišem o budućnosti, nikada ne pišem o prošlosti, znači pišem neka razmišljanja o budućnosti ili o budućnosti koja se već hipotetički, znači neka željenja budućnost, ili bude to neki proces u kome malo izmeditiram ili se onako povežem sa nekom višom silom, Bogom, kako god ga nazvali, tako da onako kombinujem te stvari i to mi je bitno da bude svaki dan.
Dragan: A to je uvek u isto vreme ili?
Peđa: Pa najbolje pred spavanje. Pazite, ja nisam vernik, ja sam agnostik, ja verujem da postoji neka viša sila i da postoji neki koncept koji nije lako dokučiv i u tom kontekstu da kažem, u toj nekoj većoj slici mi svi imamo neku svoju ulogu i meni je taj momenat na kraju dana, zaključivanja dana i da smo bili jedan dan da smo imali priliku da odigramo najbolje što možemo u stvari fenomenalna prilika i to mi je povezano malo da kažem i sa zahvalnošću i sa da kažem nekim vraćanjem na zemlju, dakle da smo tu gde jesmo i da ipak imamo samo taj jedan dan i to je to.
Dragan: I ti znači u tom trenutku imaš fizički odvojen neki prostor?
Peđa: Pa može da bude u krevetu, mislim stvarno kombinujem različite stvari, imam bibliju ispod kreveta. Nisam vernik, ali prosto čitam i pokušavam da dam interpretaciju tih reči, kako to ima veze sa mojim životom, mislim biblija je jedina knjiga koju ima, sve ostale su mi u kindlu. Tako da znači i to je ono vreme malo za mene pred spavanje najčešće i to je to.
Dragan: Ništa Peđa, hvala ti mnogo na razgovoru, čuo sam dosta novih stvari, iako te znam već godinama, tako da verujem da će biti korisno i drugima koji budu ili pogledali ili poslušali. Mi ćemo uskoro da sve ovo postavimo i baš u formi podkasta, za sad je samo na Yu tube kanalu. Verujem da nije problem da ostavimo tvoje podatke da te mogu kontaktirati, zato što imaju šta i da čuju i da saznaju i da spoznaju. Tako da još jedan put hvala ti mnogo na razgovoru.
Peđa: Hvala Dragane, hvala na pozivu i sve najbolje.
Dragan: Hvala ti.
Peđa Jovanović
- https://www.linkedin.com/in/pedjajovanovic/
- https://www.facebook.com/jovanovic.pedja
- https://www.instagram.com/dreambigactsmart/
- www.atria.rs
Dragan Sandić
Pogledajte i ostale naše blogove
Skorašnji komentari