Početak putovanja

Obično kad se zaposlimo i radimo u nekoj velikoj uspešnoj stranoj firmi, banci i mladi smo, mislimo da je to to, ispunili smo sva očekivanja, svoj san. Imamo dobru platu, radimo sa obrazovanim kolegama, pomažemo klijentima da ostvare svoje želje i osećamo se korisnim lično i društveno.

Medjutim, šta se dešava ako u jednom trenutku shvatimo da to u stvari nije posao za nas? Jeste, spolja i formalno deluje divno, da vam zavide čak, ali suštinski se osećate umorno i iscrpljeno, jer vaša duša žudi za nečim finijim, lepšim, suptilnijim i oseća da to može i treba da pruži drugima, kao i sebi.

I tako, desi se taj trenutak u vremenu, kada nakon 10 godina „udarničkog“ rada, iscrpljivanja sebe do krajnjih granica (kao da mi je život visio o koncu), vremena provedenog u grču, strahu,stresu, jurbi i žurbi i stalnom pritisku od strane nadredjenih i klijenata kako bi zadovoljili sve zahteve, uz sijaset obaveza u kući, oko dece i supruga, u jednom trenutku shvatim i uhvatim sebe kako radim posao koji, u stvari, nije za mene. Radila sam da bih preživela, bar sam se tako osećala, iako bih, sad kad pogledam, preživela i da nisam sve to radila. Godine i godine trpljenja, često rada u nehumanim uslovima, odlazak na posao sa bolom u želucu i pitanjem „da li da ustanem ili da odustanem“, a ja sam vaspitana da ne odustajem.

Dok jednog dana nisam osetila da mi je dosta svega. Postala sam svesna da ako sama nešto ne preduzmem, ostaću ovde zarobljena i sve nezadovoljnija.

Uz sve to kako obično biva, bila sam stalno bolesna, od jednog do drugog lekara za razne simptome, od realnih bolesti do raznih bolova u predelu želuca, kičme, problema sa kožom, nervoze, čak aritmije i ubrzanog rada srca, tzv.menadžerske bolesti… Kad sada pogledam, veliki deo toga je bio psihosomatski.

Moj zdravstveni dosije je bio pozamašan, a istorije bolesti opširne. Osećala sam se kao hroničan bolesnik, kojem su dani života odbrojani. Bila sam u velikom bolu i patnji, kojih sam postajala sve svesnija i svesnija. Naravno, moje stanje se odražavalo i na odnos sa mojim voljenima, a da nisam mnogo bila svesna da sve potiče od mene.

U to vreme sam kupovala i volela da čitam za mene tada jedini časopis sa korisnim savetima na putu samosvesnog razvoja i rasta. U njemu sam saznala mnoge stvari, na primer da se čovek razvija i raste tokom čitavog života i da taj razvoj ne prestaje kad završi fakultet :), da je to u stvari samo početak učenja, da uspeh znači različitu stvar za različite ljude, za nekog je to novac, za nekog ljubavni partner, deca i porodica, za nekog uspešan biznis. Da naporan rad ne znači uvek i dobar životni rezultat i lično zadovoljstvo, da postoje ljudi koji imaju znanja i veštine uz koje mogu da nam pruže podršku i pomoć u izazovnim životnim situacijama, da je balans u svim oblastima važan da bismo se osećali dobro i da je moguće ostvariti ga, a time pronaći svoju svrhu, ono što nam duša želi i za čim traga i pronaći svoj unutrašnji mir. Listajući tako, pročitala sam članak žene lekara i kouča sa dugogodišnjim iskustvom. Kada sam videla njenu sliku osetila sam poziv i intuitivno sam znala da je ona prava osoba za mene u ovom trenutku.

Sutradan sam je već pozvala i tako je krenulo moje putešestvije. Nakon par sesija sa temom promene posla, ja sam se osećala mnogo bolje i osetila sam se spokojno posle dužeg vremena. Promene su počele da se dešavaju već nakon mesec dana, a značajne promene na poslu su se desile za par meseci. Nakon skoro 10 godina rada na istom poslu prebačena sam na bolje radno mesto, a zatim su se pojavile naznake da ću biti u programu firme za tehnološki višak, što se I dogodilo. Bila sam zatečena , posle godina posvećenosti, predanog i požrtvovanog rada, da ja budem u tom programu. Medjutim, ubrzo se pokazalo da su mi učinili uslugu i da se sve dešava sa dobrim razlogom, kako izreka kaže: „dok se jedna vrata ne zatvore, druga se ne otvore“. Desio se veliki obrt. Istovremeno, dok sam odlazila s jednog posla bila sam pozvana da radim drugi posao o kakvom sam ranije samo maštala,što sam prihvatila i tokom sledećih mesec dana bila sam zaposlena u obe firme istovremeno. Dobila sam bolju platu, posao kakav sam tada želela, prijatniji, u dobrom društvu i ugodnom okruženju, kako je rekla moja koleginica, filmski nestvarno. 🙂

Shvatila sam da se to nije desilo slučajno,već kao rezultat rada na sebi uz pomoć i podršku osobe koju sam za sebe odabrala, kojoj sam sada još više bila zahvalna.

Da, čuda se dešavaju, samo uz naše dopuštenje i dozvolu i našu sopstvenu akciju i osvešćivanje onoga što nas koči i blokira da živimo bolje i da budemo zadovoljniji sobom. Dok sam krivila druge za svoje nezadovoljstvo, šefa, firmu, državu i porodicu, meni je bilo veoma loše i osećala sam da se vrtim kao hrčak u krugu bez početka i kraja.

Tada mi se otvorio novi put, poželela sam da učim o tehnikama komunikacije, načinima rada na sebi I drugima, o tome kako funkcioniše naš mozak I koji su to preduslovi za uspešan I srećan život. Krenula sam na put bez povratka, put padanja I ustajanja, put dostizanja majstorstva. Jer majstor nije osoba koja je savršena I nikad ne greši, majstor je onaj koji je padao više puta nego što je učenik i probao.

Od tada ja biram da svesno stvaram svoja čuda i gradim svoj život, uživajući u svakom koraku i svakom stepeniku na tom putu.

I tako, kada malo razmislite, zapitajte se kako bi bilo za vas da mi se pridružite na ovom životnom putovanju, da vas podržim na putu stvaranja vaših čuda u životu, vaših lepih uspomena, vaše priče…

Uz veru, zahvalnost i ljubav u srcu pozivam vas da svaki naš dan živimo kao jedno malo čudo, svaki mesec još veće čudo, svaku godinu čudesnu i u konačnom da proživimo jedan uzbudljiv, fantastičan i čudotvoran život.

S ljubavlju,

Andrijana Ristić

anristic@gmail.com

Coach ICI Berlin, Wingwave coach ISO sertified,

NLP Trainer